7.1.09.

Đuzepe Verdi: ''Bal pod maskama'', sinopsis


(Giuseppe Verdi: ''Un ballo in maschera'')

Radi se o operi koja veoma dobro pokazuje Verdijevu sklonost ka prikazivanju tragičnih ljubavnih priča sa jakom socijalnom ili političkom podlogom. Radnja je prikazivala događaje koji su u sećanju savremenika bili sveži, pa je zato (a, naravno, i iz umetničkih razloga) bilo neophodno izvesno preoblikovanje i dorada. Bazirana je na događaju iz švedske istorije - ubistvu kralja Gustava III, koje su atentatori (politički zaverenici) izveli na balu pod maskama. Zbog cenzure je Verdi morao da promeni imena i da radnju premesti u Ameriku - Boston. I naravno, tu je potpuno neistorična komponenta - dramatična, jer je zabranjena, ljubav između Rikarda (Gustava) i Amelije, žene njegovog najvernijeg saradnika i poverenika. Opera je doživela ogroman uspeh na premijernom izvođenju; čuli su se uzvici ''Viva Verdi!'', koji su kasnije, kako se u Italiji sve više razbuktavala želja za ujedinjenjem, poprimili još jedno značenje: ''Viva Vittorio Emanuele Re d'Italia'', a Verdi je na taj način postao simbol, a njegova dela otelotvorenje težnji za nacionalnim oslobođenjem.

ČIN I
Vojvoda Rikardo je još od samog početka okružen masom ljudi, u kojoj su izmešani njegove pristalice i ogorčeni protivnici. Razmatrajući listu ljudi koji će biti pozvani na njegov bal pod maskama, ime jedne zvanice odmah privuče njegovu pažnju - to je žena u koju je snažno zaljubljen, Amelija, udata za njegovog najboljeg i najodanijeg prijatelja, Renata. Njegove rastrzane emocije prekida dolazak samog Renata, koji želi da ga upozori na sve opasniju zaveru, skovanu od strane njegovih političkih i ličnih protivnika. Međutim, Rikardo je malo raspoložen za takve teme. Drugi problem su optužbe protiv vračare Ulrike, koju mnogi smatraju vešticom; brani je jedino paž Oskar, dobar Rikardov prijatelj, i Rikardo, iako skeptičan, odlučuje da to lično proveri i, obučen u ribarsku odeću, odlazi kod Ulrike.

U drugoj sceni Rikardo je pritajen dok Ulrika sa okupljenima priziva mračne sile. Ovo je jedan od trenutaka sa komično-ironičnim prizvukom, koji ''Balu pod maskama'' obezbeđuju epitet ''šekspirovski''. Nekom vojniku, koji odavno čezne za unapređenjem zbog svoje verne službe vojvodi, Ulrika prorekne da je njegov san već ostvaren; čuvši to, Rikardo, da bi se sprdao, zaista napiše i zapečati unapređenje i ostavi ga na vidno mesto, da ga vojnik odmah nađe po izlasku iz prostorije. Svakako da je Rikardo planirao da se zabavi posmatranjem rituala, ali ga u tome prekida dolazak Amelije (ni ona, kao ni drugi, ne vide ga jer je dobro sakriven), koja Ulriki nasamo ispoveda svoju grešnu, ali veoma snažnu ljubav prema njemu, i traži lek koji bi umirio njeno srce. Vračara je uputi na prostor van grada gde se vrše egzekucije zločinaca; tamo treba da ode sasvim sama u gluvo doba i da ubere izvesnu biljku koja će joj poslužiti u njenu svrhu. Iako joj nije svejedno, Amelija planira da ode tamo po svaku cenu, a Rikardo potajno odlučuje da je prati.

Pošto je Amelija otišla od vračare, Rikardo izlazi, još uvek u ribarskom odelu, i pred gomilom ljudi traži, sa podsmevajućim stavom, da mu Ulrika gleda u dlan. Ona mu prorekne da će veoma skoro biti mrtav; na njegovo insistiranje otkrije mu da će ga ubiti čovek koji mu sledeći da ruku. Rikardo, smejući se, pruža ruku svima prisutnima, ali svi oklevaju da je prihvate. Uto hrupi Renato i u znak pozdrava rukuje se s Rikardom; ovaj to prihvati kao siguran znak da je proroštvo lažno.

ČIN II
Amelija je došla na stratište sa vešalima, gde treba da pronađe biljku; jeziva ponoćna atmosfera je plaši, i njena ionako izmučena psiha joj priređuje mučna razmišljanja i priviđenja. Veoma brzo dolazi i Rikardo, koji je iznenađuje, ali u zanosnom duetu uspeva da izmami njeno priznanje ljubavi. Ono što nju najviše muči, pored nemogućnosti ostvarenja ljubavi, je strah od okaljanog imena. Prekida ih iznenadni dolazak Renata (Amelija instinktivno pokriva lice velom), koji kaže Rikardu da su mu za petama zaverenici koji su rešili da ga ubiju, i da mora da beži. Ovaj pristane na to, izmamivši Renatovo obećanje da otprati damu pod velom do grada, a da ne razmeni nijednu reč s njom. Ubrzo su to dvoje suočeni sa atentatorima; u zbrci koja nastaje, Ameliji spada veo. Prepoznaju je svi prisutni, i odmah počinju da se rugaju, uz komentare da će biti zabavno kad bude počela da bruji po gradu afera sa njenim obeščašćenim imenom, a Renato, jedva došavši sebi od iznenađenja, odmah traži od vođa zavere da se sastanu sutradan oko važnih stvari.

ČIN III
(U Renatovoj kući.) Renato je odlučio da njegova žena mora za neverstvo da plati životom. Ona je toga svesna i prihvata, ali ga moli da joj usliši jednu želju, ako ne kao svojoj ženi, onda kao majci njegovog deteta - da joj dozvoli da vidi sina poslednji put (''Morro, ma prima in grazia'' - ''Umreću, ali najpre budi milosrdan''). Po njenom izlasku Renato se lomi oko svoje odluke, zbog svoje ogromne ljubavi prema ženi koja je čitavog života bila časna. Rešava da ipak ne treba ona da umre, već Rikardo, koji je u njegovim očima veći izdajnik (''Eri tu che macchiavi quell'anima'' - ''Ti si taj koji je okaljao ovu dušu'').

Zaverenici stižu; Renato ih obaveštava da će im se pridružiti u zaveri, a kao jemstvo za ovu naglu ''promenu fronta'' daje život svoga sina. Svaki od njih trojice želi da baš on ubije vojvodu, jer imaju teške razloge za osvetu - jednom je Rikardo oteo zamak njegovih predaka, drugom je ubio brata (ovde se vide razlozi duboke socijalne prirode, a Rikardo se pojavljuje u novom svetlu, kao obesni moćnik koji je na sebe navukao mržnju mnogih plemića). Zovu Ameliju da izvuče jedno ime iz šešira, i ona na svoje zgražanje (jer pretpostavlja o čemu se radi) izvuče Renatovo. Ubrzo dolazi i Oskar i deli pozivnice za bal pod maskama. Trojica plemića shvataju da je to idealna prilika za ubistvo.

Rikardo se lomi između svoje ljubavi i osećanja dužnosti prema prijatelju, i piše nalog Renatu i Ameliji da otputuju u svoju rodnu Englesku, smatrajući da je najbolje da se zauvek rastavi od Amelije. Nakon toga počinje bal. U masi ljudi Renato nikako ne može da prepozna Rikarda; pokušava da sazna od Oskara kakav mu je kostim, i ovaj, posle dužeg nećkanja, otkrije da Rikardo nosi crni plašt sa crvenom trakom. Za to vreme Rikardo je prepoznao Ameliju, i saopštava joj svoju odluku; dok se njih dvoje opraštaju zauvek, Renato iznenada probada Rikarda. Ovaj, dok izdiše, kune se da Amelija, iako ga je volela, nikad nije prekršila svoj bračni zavet. Umire, praštajući Renatu, a ovaj, kasno shvativši da je prenaglio, kaje se i oplakuje svog prijatelja.

2 коментара:

Анониман је рекао...

Vrlo dobar opis,intrigantan za one koji nisu gledali operu.Lepo je sto ima ljudi koji se trude da priblize ovaj muzicki zanr sirem auditorijumu.

Octaviana Rofrano је рекао...

Hvala, poštovani čitaoče/čitateljko.