15.5.09.

Đuzepe Verdi - ''Don Karlos'', sinopsis




(Giuseppe Verdi: ''Don Carlos'')
Najduža Verdijeva opera (traje preko 3 sata) nastala je po narudžbini Pariske opere. To je prema početnoj zamisli trebalo da bude adaptacija Šekspirovog ''Kralja Lira'' (Šekspir je bio Verdijev najomiljeniji dramski pisac i izvor inspiracije); takvo delo će još veoma dugo biti velika Verdijeva želja, i ostati neispunjena. Premijera je bila 1867; zanimljivo je da je original pisan na francuskom, a italijanski prevod je sačinjen gotovo 20 godina kasnije (i sam originalni naziv je ''Don Carlos'', a ne italijanski ''Don Carlo'', koji se i danas često sreće) . Inače, ova opera je doživela najviše kompozitorovih dorada i izmena u Verdijevom opusu.

''Don Karlosu'' se često pridodaje oznaka ''grand opera'', što implicira pre svega, da je to obimno delo (4 ili 5 činova), sa mnogo ličnosti na sceni i velikim orkestrom, sa ozbiljnom tematikom iz istorije i pozamašnim scenskim aparatom. Ova oznaka i ono što uz nju ide tvorevina je operske prakse 19. veka, i to umnogome vezane upravo za Parisku operu.

U pitanju je libreto koji je prerada istoimenog teksta slavnog nemačkog pesnika romantizma, Fridriha Šilera. Predmet je uzet iz špansko-francuske istorije 16. veka, sa poznatim vladarskim ličnostima, ali za potrebe umetnosti predstavljenim u potpuno dorađenom i stilizovanom obliku. Protagonist, kraljević Karlos, u stvarnosti je bio prava karikatura ne samo fizički, već i u moralnom smislu, poznat među savremenicima kao sadističko čudovište. Međutim, i u Šilerovom i u Verdijevom delu on je privlačan, emotivan, mladić, veoma požrtvovan za opšte ciljeve. Okosnica priče je istorijski relevantna - zaista je bio ugovoren brak između Karlosa i Elizabete, ali je zbog promenjenih okolnosti bilo neophodno da se devojka uda za njegovog oca Filipa II; zna se čak da je odnos između maćehe i pastorka bio i kasnije veoma srdačan i topao, iako je Karlos bio veoma problematičnog ponašanja prema drugima. Međutim, za razliku od opere, i brak između Filipa i Elizabete nije nipošto bio neuspešan niti hladan - Filip je obožavao svoju mladu ženu (koja se udala za njega sa 14 godina), a ona je bila fascinirana njegovim galantnim ophođenjem. (Radi lakšeg snalaženja, da povežem protagoniste sa čuvenim ličnostima iz istorije: Elizabeta je kći slavne Katarine de Mediči, a Filipova prethodna žena je bila engleska kraljica Meri I, tzv. ''Krvava Meri'', rođena sestra i prethodnica na prestolu slavne Elizabete I.)

Ova opera poteže i neka zanimljiva pitanja iz istorijskog konteksta; politika, odnos između države i crkve u doba Inkvizicije, između despotizma i liberalizma. Tu je i nezaobilazna ljubavna priča koja se pretvara u trougao, sa dosta preokreta. Glavna linija događaja tiče se iznenadnog političkog venčanja španskog kralja Filipa II i francuske princeze Elizabet di Valoa, pre toga zaručnice njegovog sina Karlosa. Obrađeno je dosta aspekata društvenog života na dvoru, tu su i veoma upečatljivi likovi princeze Eboli i markiza Rodriga; sve funkcioniše dobro osim samog kraja, koji je veoma isforsiran i neukusan (i u najvećoj meri odstupa od Šilerovog), što je vrlo iznenađujuće, gotovo neverovatno kad se uzme u obzir Verdijev istančan osećaj za dramu. Muzika je ozbiljna, tamna, emotivno teža nego u drugim, popularnijim Verdijevim operama.

PRVI ČIN
Politička pozadina uvodnih scena je rat između Habzburga i francuske kraljevske dinastije Valoa, koji traje već dugo i iscrpljuje obe strane. Kroz šumu Fontenblo, u Francuskoj, sa pratnjom prolazi Elizabet, ćerka francuskog kralja Anrija II iz dinastije Valoa, i obećava nevoljnim seljacima koje usput sreće da će se situacija poboljšati njenim brakom sa Karlosom, prestolonaslednikom Španije. U šumi je i sam Karlos, koji je tajno došao iz Španije, nestrpljiv da vidi svoju verenicu (koju nikad nije upoznao). Njih dvoje se sasvim slučajno sreću; on se najpre pretvara da je neki plemić, ali ubrzo se prepoznaju i odmah (budući mladi i lepi, naravno) zaljube jedno u drugo. Idilu im razbija dolazak španskog izaslanika koji objavljuje da je Karlosov otac, Filip II, rešio da Elizabetu privenča za sebe. Ona, iako razočarana, pristaje na to da bi se rat okončao.

DRUGI ČIN
U manastiru Sen-Žist, u Španiji, održava se služba za pokoj duše Šarla V, Karlosovog dede. I Karlos je prisutan; on mnogo vremena provodi ovde, frustriran što i dalje voli Elizabetu, iako mu je postala maćeha. U mislima je, glas opata ga podseća na glas njegovog dede; dolazi markiz Rodrigo de Poza, njegov prijatelj, koji tu saznaje za njegovu tajnu i savetuje mu da suzbije svoju strast prema kraljici; umesto toga treba da ode u Flandriju; tamo je narod nezadovoljan kraljem Filipom, pati u oskudici i Karlos je, kao prestolonaslednik, dužan da se zauzme za njih kod svoga oca. Karlos to primi k znanju i zakune se Rodrigu na večno prijateljstvo. U manastir dolaze kralj i kraljica s pratnjom da odaju poštu grobu Šarla V.

U obližnjem vrtu kraljicu očekuju njene dvorske dame. Jedna od njih, kneginja Eboli, zabavlja ostale pesmom. (Slučajno, ona je zaljubljena u Karlosa i nada se da bi joj ljubav mogla biti uzvraćena.) Kraljici, koja ubrzo stiže, dolazi markiz Rodrigo de Poza i predaje joj, među zvaničnim dokumentima, pismo u kome je Karlos moli da ga primi. Ona očekuje da prilikom tog susreta raščiste stvari među sobom; obaveštava ga da će zamoliti muža da ga pošalje u Flandriju, ali Karlos ne uspeva da ostane zvaničan, već se gubi u fantaziranju o ljubavi, dok ona pometeno ne pokuša da ga odvrati od toga, jer su sada u rodbinskoj vezi. Karlos odlazi; kad Filip dođe svojoj ženi i vidi je bez pratnje, razgnevi se i progna nazad u Francusku damu koja je toga dana glavna u pratnji. Sada se kralj sastaje sa markizom; ovaj ga moli da promeni politiku prema Flandriji, ali Filip ne odgovara na pravi način - samo upozorava markiza da se čuva Velikog inkvizitora, koji i njemu samom očigledno uliva veliki strah i upravlja njegovim odlukama. Ipak, Filip ukazuje poverenje markizu i kaže mu da sumnja u nedozvoljenu vezu između kraljice i Karlosa; markiz, da bi ga odobrovoljio, obećava da će mu javiti ako štogod primeti.

TREĆI ČIN
U deliću opere koji je kasnije (u verziji iz 1883.) izbačen, prikazuje se kako kraljica, umorna i revoltirana, zamoli kneginju Eboli da na balu te večeri stavi njen veo i zameni je. Iste večeri, u vrtu, Karlos je primio anonimno pismo u kome mu je zakazan sastanak; on misli da je u pitanju kraljica, ali zapravo je to Eboli. Ona i stiže u kraljičinom velu i Karlos joj vatreno izjavljuje ljubav. Jedva nekako shvate ko je ko, pošto joj je Karlos otkrio lice; tu se stvori i markiz, dok ljubomorna Eboli preti da će sve reći kralju. Ona u gnevu odlazi, a markiz zatraži od Karlosa da mu poveri na čuvanje kompromitujuća pisma i političke dokumente, jer kod njega više nisu bezbedni ako Eboli ostvari pretnju.

Na trgu se okuplja gomila da posmatra spaljivanje jeretika od strane inkvizicije; pred kralja Filipa, koji defiluje (jer je upravo svečano krunisan), izlazi grupa ljudi iz Flandrije, sa Karlosom na čelu; on moli oca da im konačno podari slobodu, ali on na to ne pristaje, već čak želi da pohapsi izaslanike. Karlos, van sebe, izvuče mač na kralja. Markiz Rodrigo, da bi mu spasio život, traži od njega da mu preda mač, što Karlos i čini, zblanut što ga markiz ovako izdaje. Na to ga kralj smesta nagrađuje titulom vojvodstva. Procesija spaljivanja jeretika počinje, i začuje se nebeski glas koji obećava mir njihovim dušama.

ČETVRTI ČIN
Filip u svojim odajama razmišlja o svojoj večitoj usamljenosti; njegova mlada žena ga ne voli niti ga može voleti. Najavljuju Velikog inkvizitora. On s kraljem govori o mladom pobunjeniku Karlosu - kralj bi trebalo da ga ukloni, ali ga peče savest, međutim starac ga ''ohrabruje'' sofističkim argumentom - i sam bog je žrtvovao sopstvenog sina. Karlos mora da umre; a zajedno s njim treba da bude kažnjen i markiz, sada vojvoda, Rodrigo, zbog svoga reformističkog delovanja. Kralj se buni, ali Inkvizitor ga drži u šaci, jer crkva u srednjovekovnoj Španiji vodi glavnu reč, pa može uticati i na smenu vladara. Posle odlaska Inkvizitora u sobu uleće izbezumljena kraljica - neko joj je ukrao dragocenu kutiju za nakit, ali ubrzo zanemi, jer kutiju ugleda na kraljevom stočiću. U njoj je pronađen medaljon sa Karlosovim portretom; to je dovoljan razlog da Filip nazove svoju ženu preljubnicom, a ona se na to onesvesti (jer zapravo nije ostvarila ljubavnu vezu s Karlosom). Na kraljev poziv dolaze Eboli i Rodrigo; kad Eboli ostane sama sa kraljicom, priznaće joj da je upravo ona ukrala kutijicu iz osvetoljubivosti i ljubomore, i sada se zbog toga kaje. Što je još gore, priznaje da je bila kraljeva ljubavnica. Kraljica joj određuje da bira između progonstva ili odlaska u manastir. Eboli u poznatoj ariji ''O don fatal'' (''O kobni daru'') proklinje fatalni dar lepote koja je rezultirala velikom gordošću, i zaklinje se da će se povući u manastir, ali pre toga pokušati da spasi Karlosa od inkvizicije.

Karlosa u tamnici posećuje Rodrigo i obaveštava ga da će biti oslobođen, a on, Rodrigo će umreti, jer će Karlosovi politički dokumenti biti pronađeni kod njega. Ipak, umreće srećan jer Karlos je taj koji će Flandriji doneti lepše dane. Dok oni razgovaraju, prišunjaju se dva čoveka i jedan puca u Rodriga. Na samrti, ovaj promuca Karlosu da će Elizabetu može naći u Sen-Žistu. U tom času upada u tamnicu Filip, koji svom sinu nosi pomilovanje, ali ga ovaj prezrivo odbije. Nastaje zbrka jer pred tamnicom stoje gomile koje traže oslobođenje Karlosa; dok ih Inkvizitor smiruje, Eboli iskoristi zabunu da Karlosu omogući beg.

PETI ČIN
Pred grobom Šarla V u Sen-Žistu Elizabet se moli (jedan od muzički najsnažnijih delova, arija ''Toi qui sus le néant du mond'' - ''Ti koji poznaješ taštinu ovog sveta''); Karlos ubrzo pristiže i ona ga moli da ispuni obećanje dato Rodrigu, da oslobodi Flandriju. Njih dvoje se opraštaju u ovom svetu, nadajući se da će se ponovo sastati u drugom. Međutim, ponovo dolaze kralj i Veliki inkvizitor, sa vojnicima koji treba da uhapse Karlosa. Ovaj se, sa isukanim mačem, povlači prema grobu svoga dede. Kraj opere je u tehnici ''deus ex machina'', koja je veoma neubedljivo i nemotivisano upotrebljena - iz grobnice se pojavi monah, za koga su svi uvereni da je sam Šarl V, i odvlači Karlosa u grob pred zabezeknutim posmatračima.

(Na slikama su portreti Don Karlosa i kraljice Elizabet di Valoa.)

Нема коментара: